Klanjanje podne namaza nakon dzume

Medju muslimanima ne postoji niko ko smatra da je klanjanje podne namaza nakon dzume zabranjena stvar I da onaj ko to uradi ima grijeh za to. Jedini koji smatraju taj namaz pokudjenim su vehabije koje izlaze iz okvira cetiri mezheba I Iz okvira islamskog serijata.
Oni,svoje imaginacije dokazuju sledecim dokazima:
Kazu: Boziji Poslanik I njegovi ashabi nisu klanjali podne namaz u to vrijeme pa je klanjanje podne nakon dzume novotarija I uspostavljanje novog serijata.
Kazu: Klanjanje podne namaza nakon dzume predstavlja sesti namaz a Allah nam je naredio pet dnevnih namaza.To je uvodjenje novotarija u ibadetima I ne moze se prihvatiti jer je Poslanik rekao: “ Ko ubaci u islam nesto sto nije od njega to se odbacuje.”
Kazu: Klanjanje podne namaza nakon dzume se suprotstavlja ajetu: “ A kada namaz obavite po zemlji se razidjite.” Gdje Allah naredjuje da se razidjemo po zemlji nakon dzume.
Nakon sto smo naveli otpadnicke stavove vehabija navescemo I stav islamske uleme po ovom pitanju:
Kaze Imam Safija: “ Ako je grad veliki pa se u njemu nalazi vise dzamija pozeljno je da se dzuma klanja samo u najvecoj dzamiji. A ako se klanja i u nekoj drugoj dzamiji klanjace se I podne namaz cetiri rekata. Oni koji su klanjali dzumu u toj dzamiji ostace da zajedno klanjaju I podne.” ( El Umm, Imam Safija, 1/171)
Kaze Nevevi: “ Nas mezheb je da nije dozvoljeno da se dzuma namaz klanja na dva mjesta u gradu. Ovaj stav prenosi Ibn Munzir I od Ibn Omera, Malika I Ebu Hanife. Nas dokaz je: Boziji Poslanik I pravedne halife I oni poslije njih od ashaba nisu klanjali dzumu namaz osim u jednoj dzamiji zajedno pa nije bilo potrebe za klanjanjem podne namaza nakon dzume jer su svi uslovi dzume ispunjeni.” ( El Medzmu; , Nevevi, 4/458)
Kaze Ibn Abidin El Hanefi: “ Postoji sumnja u ispravnost klanjanja dzume na vise mjesta u gradu jer se prenosi od Ebu Hanife, Tahavija, Temretasija, Safije, Malika I u jednom od dva rivajeta od Ahmed ibn Hanbela da nije dozvoljeno klanjati dzumu na dva mjesta u gradu. Takodje,kaze Subki : To je govor najveceg broja uleme I nije zapamceno od tabi’ina niti od ashaba das u klanjali ili dozvoljavali klanjanje dzume na dva mjesta u gradu. Kaze Razi: Ovo je najprihvacenije misljenje u mezhebu jer je razilazenje po pitanju dozvole klanjanja na dva mjesta u gradu jako pa je bolje biti na oprezu.” ( Hasija, Ibn Abidin, 1/542)
Kaze Badzuri: “ Od uslova ispravnosti dzume namaza je da se klanja u samo jednoj dzamiji u gradu. Pa ,zbog opreza, ako se klanja na vise mjesta potrebno je klanjati I podne namaz posle dzume.” ( Hasijetul badzuri, Badzuri, 1/ 214)
Vidimo iz gore navedenih citata da ucenjaci cetiri mezheba naredjuju I dozvoljavaju klanjanje podne namaza nakon dzume I da ne postoji niko od ucenjaka ko zabranjuje to.
A sada,da odgovorimo na zablude vehabija I njihove dokaze:
Njihov prvi dokaz,tj . govor da Poslanik nije klanjao podne nakon dzume niti ashabi je neispravan jer se dzuma klanjala na samo jednom mjestu pa su bili ispunjeni svi uslovi I nije bilo potrebe za klanjanjem podne namaza.
Njihov drugi dokaz tj. Da klanjanje podne namaza nakon dzume predstavlja sesti namaz je neispravan iz razloga sto ako mi klanjamo podne da bismo dopunili dzumu I skinuli obavezu namaza sa sebe onda to nisu dva namaza vec jedan farz namaz kao ako neko sa povredjenom rukom uzme abdest po ispravnoj ruci a tejemmum po povrijedjenom dijelu pa se ne kaze da je uzeo abdest I tejemmum vec samo abdest.
Njihov treci dokaz,tj da se klanjanje podne namaza nakon dzume suprotstavlja ajet: “ …a kada se namaz obavi po zemlji se rasirite.” Je neispravan jer ovaj ajet ne predstavlja naredbu da se ljudi razidju vec je to mubah stvar tj. Covjek moze da radi po sopstvenoj volji. Kaze Kurtubi tumaceci ovaj ajet: “ Ovo je mubah stvar I na covjeku je da odabere sta hoce.” ( Tefsirul kurtubi, Kurtubi, 18/108) Takodje,kaze Ibn Kesir u komentaru ovog ajeta: “ Posto je Allah zabranio ljudima na pocetku ovog ajeta trgovinu I ostale stvari u vrijeme dzume namaza on ih obavestava da nakon obavljenog namaza ta zabrana prestaje I da mogu radti sta oni hoce.” ( Tefsir Ibn Kesir, 4/367)